SKOLIOZA – simptomi, uzroci, dijagnoza, lečenje

SIMPTOMI I UZROCI

Pregled:

Skolioza je bočna zakrivljenost kičme koja se najčešće javlja tokom rasta dece, neposredno pred pubertet. Dok skolioza može biti uzrokovana usled cerebralne paralize ili distrofije mišića, uzrok u većini slučajeva je nepoznat.

Slika 1. Skolioza

U većini slučajeva skolioza je blaga, ali postoje i slučajevi deformiteta kičme koji se pogoršavaju kako deca rastu. Posebno težak oblik krivljenja kičme može dovesti do smanjenja prostora u grudima, što otežava pravilno funkcionisanje pluća.

Deca koja imaju blagu skoliozu, redovno se prate i nadgledaju, obično se sa rendgenskim snimkom vidi da li se krivina pogoršava. U većini slučajeva nije potreban nijedan tretman lečenja. Neka deca moraju da nose pojas za leđa da bi se zaustavila zakrivljenost i da se situacija ne bi pogoršala. U najtežim slučajevma je potrebna i operacija, da bi se zaustavilo dalje krivljenje kičme.

Simptomi:

Znaci i simptomi skolioze mogu biti:

• Neuravnotežena ramena,
• Neujednačen struk,
• Jedan kuk viši od drugog.

– Ako se krivina skolioze poveća, kičma će se takođe rotirati ili uvrnuti. To dalje uzrokuje nepravilan položaj rebara, gde će rebra sa jedne strane tela štrčati u odnosu na drugu stranu.

Kada treba posetiti lekara:

Ako primetite neke od znakova skolioze kod deteta, treba odmah posetiti lekara. Blage krivine, mogu se razviti bez znanja deteta ili roditelja, jer se pojavljuju postepeno i obično ne izazivaju bol. Često su nastavnici i sportski radnici prvi koji primete znake skolioze.

Uzroci:

Doktori ne znaju šta tčno uzrokuje najčešći tip skolioze – iako se čini da uključuje nasledni faktor, jer poremećaj ima tendenciju da se javlja u porodici.

Manje uobičajene skolioze mogu biti uzrokovane:

• Neuromuskularnim uslovima, kao što su cerebralna paraliza ili mišićna distrofija,
• Urođeni defekti koji utiču na razvoj kostiju kičme,
• Povrede ili infekcije kičme.

Faktori rizika:

Faktori rizika za razvoj najčešćeg tipa skolioze uključuju:

• Godine: Znaci i simptomi obično počinju tokom rasta deteta neposredno pred pubertet.
• Pol: Iako se kod dečaka podjednako razvija skolioza, kao i kod devojčica, devojčice imaju veći rizik od pogoršanja krivljenja kičme koje zahteva lečenje.
• Porodična istorija: Slučajevi skolioze se mogu javiti u porodici, ali većina dece sa skoliozom nema porodičnu istoriju bolesti.

Komplikacije:

Dok većina ljudi sa skoliozom ima blage oblike poremećaja, skolioza ponekad može izazvati kompikacije:

• Oštećenje pluća i srca: U ozbiljnom obliku skolioze, grudna kost može pritisnuti pluća i srce, što otežava njihovo funkcionisanje.
• Problemi sa leđima: Odrasli, koji su imali skoliozu kao deca, imaju veću verovatnoću da će imati hroničan bol u leđima, za razliku od onih koji je nisu imali.
• Izgled: Kako se skolioza pogoršava, može izazvati primetnije promene – neujednačena ramena, istaknuta rebra, neravne bokove i pomeranje struka i trupa u stranu.

DIJAGNOZA I LEČENJE

Dijagnoza:

Doktor će na početku  pregleda pregledati detaljno medicinsku istoriju i postaviti vam pitanja vezana za rast. Tokom fizičkog pregleda, doktor će zatražiti da dete stane pravo, a zatim da se savije u struku unapred, dok ruke vise labavo sa strane, da bi se videlo da li je jedna strana rebara više istaknuta od druge.

Doktor može uraditi i neurološki pregled da proveri da li postoji:

• Mišićna slabost,
• Ukočenost,
• Abnormalni refleksi.

Snimanje kičme:

Običan rendgenski snimak može potvrditi dijagnozu skolioze i otkriti težinu krivljenja kičme. Ako se posumnja da nešto drugo izaziva skoliozu (tumor), može se zahtevati i snimak MRI (magnetna rezonanca).

Lečenje:

Većina dece sa skoliozom ima blage krivine i verovatno neće biti potrebno lečenje pomoću pojaseva ili operacije. Deca koja imaju blagu skoliozu, mogu biti pregledana svakih četri do šest meseci, da bi se pratilo stanje i utvrdilo da li je došlo do pogoršanja. Iako postoje smernice za blage, umerene,  ali i teške skolioze, odluka o početku lečenja se uvek donosi individualno. Faktore koje treba razmotriti su sledeći:

• Pol: Devojčice imaju mnogo veći rizik od progresije nego dečaci.
• Veličina krivine: Veća zakrivljenost će se najverovatnije pogoršati sa vremenom.
• Oblik krivine: Dvostruka krivina, poznata kao kriva u obliku slova „S“ ima tendenciju da se pogorša češće nego kriva u obliku slova „C“.
• Lokacija krivine: Krivina koja se nalazi u centralnom (grudnom) delu kičme, češće se pogoršava, nego krivine u gornjem ili donjem delu kičme.
• Zrelost: Ako dečije kosti prestanu da rastu, rizik od progresije krivljenja je mali. To takođe znači da pojas za leđa ima najveći efekat kod dece čije kosti rastu i razvijaju se.

Pojas za leđa:

Ako kosti deteta i dalje rastu i dete ima umerenu skoliozu, vaš doktor će verovatno preporučiti pojas za leđa. Sam pojas neće izlečiti skoliozu ili obrnuti krivinu, ali će sprečiti dalju progresiju krivljenja kičme.

Najčešći tip pojasa je napravljen od plastike i  svojim oblikom odgovara telu. Pojas je skoro nevidljiv kada se nosi ispod odeće, i podešava se ispod ruku, oko rebara i donjeg dela leđa.

Većinu pojaseva možete nositi danju i noću. Efikasnost pojasa povećava se sa satima nošenja. Deca koja nose pojas za leđa, obično mogu učestvovati u većini aktivnosti i imaju vrlo malo ograničenja. Ako je potrebno, deca mogu skinuti pojas da bi učestvovala u sportskim ili drugim fizičkim aktivnostima.

Nošenje pojasa se prekida kada kosti prestanu da rastu. Ovo se obično događa:

• Posle dve godine, kada devojčice dobiju prvi ciklus,
• Kada dečaci počnu sa brijanjem lica,
• Kada prestanu sa rastom.

Hirurgija:

Ozbiljna skolioza obično napreduje vremenom, i vaš doktor može predložiti operaciju kako bi smanjili težinu krivljenja i sprečili dalje pogoršanje. Najčešći tip operacije skolioze naziva se spinalna fuzija.

Kod spinalne fuzije, hirurzi povezuju dva ili više pršljena, tako da se ne mogu pomerati samostalno. Komadi kostiju ili materijala koji su u koštanoj formi, smešteni su između pršljenova. Metalne šipke, kuke, šrafovi ili žica, obično drže deo kičme fiksno i jako, dok se stari i novi materijali zajedno spajaju.

Ako skolioza napreduje brzo u mladosti, hirurzi mogu instalirati šipku kojoj se može prilagoditi dužina, dok dete raste. Ova izdužujuća šipka je pričvršćena za gornji i donji deo kičmene krivine, i obično se produžava svakih šest meseci.

Komplikacije usled operacije kičme mogu biti: krvarenje, infekcija, bol ili oštećenje nerva. Retko, dešava se da se kost ne oporavi, i da je potrebna još jedna operacija.

Način života i kućno lečenje:

Iako fizičke vežbe ne mogu zaustaviti skoliozu, generalno vežbanje ili učestvovanje u sportu mogu imati koristi u poboljšanju ukupnog zdravlja.

Alternativna medicina:

Studije su pokazale da su sledeći tretmani neefikasni za skoliozu:

• Kiropraktika,
• Električna stimulacija mišića,
• Dijetetski suplementi.

Suočavanje i podrška:

Suočavanje sa skoliozom je teško za mlade osobe u već komplikovanoj fazi života. Tinejdžeri se suočavaju sa pregršt fizičkih promena, ali i emotivnim i društvenim izazovima. Sa dodatnom dijagnozom skolioze, javlja se bes, nesigurnost i strah.

Jedna snažna, podržavajuća grupa vršnjaka, može imati značajan uticaj na prihvatanje skolioze, nošenje pojasa ili hiruškog tretmana. Ohrabrite vaše dete da razgovara sa svojim drugarima i zatraži od njih podršku.

Razmislite o pridruživanje grupi podrške za roditelje i decu sa skoliozom. Članovi grupe podrške mogu dati savete, preneti realna iskustva i pomoći vam da se povežete sa drugima koji su suočeni sa sličnim izazovima.