SPINALNA STENOZA – simptomi, uzroci, dijagnoza, lečenje

SIMPTOMI I UZROCI

Pregled

Spinalna (kičmena) stenoza je suženje prostora unutar, odnosno oko vaše kičme, koji može vršiti pritisak na nerve koji prolaze kroz kičmu. Spinalna stenoza se najčešće javlja u donjem delu leđa i vratu. Česta je pojava ljudi sa spinalnom stenozom koji nemaju tegobe. Dok se kod drugih javlja bol, peckanje, utrnulost i mišićna slabost. Simptomi se mogu pogoršati tokom vremena.

Slika 1. Spinalna stenoza

Spinalna stenoza je najčešće uzrokovana promenama na kičmi usled dugotrajnog habanja, a povezana je i sa osteoartritisom. U teškim slučajevima spinalne stenoze, doktori mogu preporučiti operaciju, kako bi stvorili dodatni prostor za kičmenu moždinu ili nerve.

Vrste spinalne stenoze:

Vrsta spinalne stenoze određuje se u odnosu na mesto nastajanja na kičmi. Dva glavna tipa spinalne stenoze su:

Cervikalna stenoza; suženje se javlja u vratnom delu kičme,

Lumbalna stenoza; suženje se javlja u donjem delu leđa – ovo je najčešći tip spinalne stenoze.

* Moguće je imati više od jednog tipa spinalne stenoze.

Simptomi:

Kao što je već rečeno, mnogi ljudi nemaju nikakve simptome, ali se na snimcima magnetne rezonance (MRI) ili CT snimcima (kompjuterizovana tomografija) vidi spinalna stenoza. Pojava simptoma je uglavnom postepena i vremenom njihov intenzitet raste. Simptom se razlikuju u zavisnosti od mesta na kome se nalazi spinalna stenoza, kao i na koje nerve vrši pritisak.

U vratu (cervikalna stenoza):

– utrnulost ili peckanje u šaci, ruci, stopalu ili nozi,

– slabost u šaci, ruci, stopalu ili nozi,

– problem prilikom hodanja i držanja balansa,

– bol u vratu,

– u težim slučajevima, disfunkcionalnost u crevima i bešici.

 

U donjem delu leđa (lumbalna stenoza):

– utrnulost ili peckanje u stopalu ili nozi,

– slabost u stopalu ili nozi,

– bol ili grčenje u jednoj ili obe noge kada stojite ili hodate duži vremenski period, koji se obično umanji ako se savijete unapred ili sednete,

– bol u leđima.

Kada treba posetiti lekara:

Ako imate bilo koji od gore navedenih simptoma, posetite vašeg lekara.

Uzroci:

Kičma se prostire od vrata do donjeg dela leđa. Kosti kičme formiraju kičmeni kanal koji štiti kičmenu moždinu. Neki ljudi su rođeni sa manjim spinalnim kanalom. Međutim, u  većini slučajeva, spinalna stenoza se javlja kada se suzi prostor unutar kičme.

Slika 2. Hernirani disk i koštane izrasline

Neki od uzroka spinalne stenoze su:

Prekomerni rast kostiju: Habanje i oštećenje od osteoartritisa na kostima kičme može podstaknuti stvaranje koštanih delova, koji mogu da rastu unutar spinalnog kanala. „Pagetova“ bolest, bolest kostiju koja obično pogađa starije osobe, takođe može prouzrokovati porast kostiju u kičmi.

Hernirani disk (diskus hernija): Mekani diskusi koji deluju kao amortizeri između pršljenova  se godinama suše i gube elastičnost. Pukotine na spoljnem delu diska omogućavaju da se mekani unutrašnji deo diska izlije u obliku suze i pritisne kičmenu moždinu ili nerv.

Zadebljani ligamenti: Čvrste veze koje pomažu u držanju kostiju kičme zajedno, mogu postati krute i zadebljane tokom vremena. Ovako zadebljani ligamenti, mogu da prodru u spinalni kanal.

Tumori: Abnormalne izrasline se mogu formirati unutar kičmene moždine, unutar membrane koja pokriva kičmenu moždinu ili u prostoru između kičmene moždine i pršljenova. Mogu se videti na MRI ili CT snimcima kičme.

Povreda kičme: Saobraćajne nesreće i drugi tipovi trauma mogu izazvati dislokaciju ili prelom jednog ili više pršljenova. Oštećena kost iz frakture kičme može oštetiti sadržaj kičmenog kanala. Oticanje obližnjeg tkiva nakon operacije leđa takođe može vršiti pritisak na kičmenu moždinu ili nerve.

Faktori rizika:

Većina ljudi sa stenozom kičme je starija od 50 godina. Iako degenerativne promene mogu izazvati spinalnu stenozu kod mlađih ljudi, potrebno je razmotriti i druge uzroke. To uključuje traumu, urođeni deformitet kičme, kao što je skolioza, ali i genetske bolesti koje utiču na razvoj kostiju i mišića u celom telu. Snimak kičme može pomoći u razlikovanju ovih uzroka.

Komplikacije:

Retko, nelečena spinalna stenoza može napredovati i prouzrokovati trajne komplikacije kao što su:

• Ukočenost
• Slabost
• Problem u balansu
• Inkontinenciju
• Paralizu

 

DIJAGNOZA I LEČENJE

Dijagnoza:

Da bi se postavila dijagnoza spinalne stenoze, vaš lekar će vas pitati o pojavi i intenzitetu simptoma, istoriji bolesti i izvršiti fizički pregled. Lekar može zahtevati i snimak kičme koji bi pomogao u utvrđivanju uzroka.

Snimanje kičme:

Rtg: Rendgen vaših leđa može otkriti promene na kostima, koji mogu smanjiti prostor unutar vašeg kičmenog kanala. Svaki rendgenski snimak uključuje malu izloženost zračenju.

Magnetna rezonanca (MRI): MRI koristi moćni magnet i radio talase kako bi proizveo slike poprečnog preseka vaše kičme. Snimak može otkriti oštećenje vaših diskova i ligamenata, kao i prisustvo tumora. Najvažnije, može da prikaže mesto gde su pritisnuti nervi u kičmenoj moždini.

CT skener: Ako ne možete da snimate MRI iz nekog razloga, vaš lekar može predložiti kompjutersku tomografiju (CT), snimak koji kombinuje rendgenske snimke uzete iz različitih uglova, da biste dobili detaljne slike poprečnog preseka vašeg tela.

U CT mijelogramu, CT skeniranje se vrši nakon ubrizgavanja kontrastne boje. Boja oslikava kičmenu moždinu i nerve, a može otkriti i diskus herniju, degenerativne promene kostiju i tumore.

 

Lečenje:

Lečenje spinalne stenoze zavisi od lokacije stenoze, ali i težine vaših simptoma. Razgovarajte sa vašim lekarom o lečenju koje je najbolje za vašu situaciju. Ukoliko su simptomi blagi i nemate većih tegoba, vaš lekar može pratiti vaše stanje uz redovne kontrole. Lekar može predložiti i mere kojih ćete se pridržavati kod kuće. Ako to ne pomogne, mogu se prepisati lekovi ili fizikalna terapija. Ukoliko nijedan od tretmana ne pomaže,  operacija može biti jedna od opcija.

Lekovi:

Vaš lekar može prepisati neke od sledećih lekova:

Lekovi protiv bolova: Lekovi za bolove iz  grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (kao što su ibuprofen i naproksen ) mogu se privremeno koristiti dok se ne umanje bolovi koje prouzrokuje spinalna stenoza.  Obično se preporučuje kratkotrajna upotreba, jer se dugotrajna upotreba lekova nije pokazala kao uspešna u lečenju.

Antidepresivi: Noćne doze tricikličnih antidepresiva, kao što je amitriptilin, mogu pomoći u olakšavanju hroničnog bola.

Lekov protiv napada: Neki lekovi protiv napada, kao što su gabapentin i pregabalin, koriste se za smanjenje bolova izazvanih oštećenim nervima.

Opioidi: Lekovi koji sadrže kodin, kao što su oksikodon i hidrokodon, mogu biti korisni za kratkotrajno olakšanje bola. Opioidi se moraju koristiti veoma pažljivo u dugotrajnom lečenju. Moguća je pojava neželjenih efekata, uključujući i stvaranje zavisnosti.

Dekompresioni pojasevi: Pojasevi koji se naduvavaju, smanjuju pritisak na lumbalni deo leđa i oslobađaju bola https://www.boloviuledjima.rs/proizvod-kategorija/proizvodi/vazdusni-pojas-za-dekompresiju/

Fizikalna terapija:

Često se dešava, da ljudi koji imaju spinalnu stenozu, umanje svakodnevne aktivnosti, sa ciljem da smanje bol. To može dovesti do slabosti mišića, što dalje prouzrokuje nove bolove. Fizioterapeut vam može pokazati vežbe koje mogu da pomognu u otklanjanju bolova:

• Povećanje snage i izdržljivosti,
• Održavanje fleksibilnost i stabilnosti kičme,
• Poboljšanje ravnoteže.

Injekcije steroida:

Nervni koreni mogu postati nadraženi i otečeni na mestima na kojima su pritisnuti. Prilikom ubrizgavanja steroidnih lekova (kortikosteroida) u prostor oko pritiska, neće se popraviti stenoza, ali će pomoći u smanjenju upale i ublažavanju bola. Steroidne injekcije ne pomažu svakome. Takođe, ponavljanje injekcije steroida može oslabiti kosti koje se nalaze u blizini i vezivno tkivo (tetive i ligamenti), tako da ove injekcije možete dobiti samo nekoliko puta godišnje.

Hirurgija:

Hirurgija dolazi u obzir ukoliko drugi oblici lečenja nisu doneli poboljšanje. Cilj operacije uključuje oslobađanje pritiska na kičmenu moždinu ili nervne korene, kao i stvaranje više prostora unutar kičmenog kanala. Operacija za dekompresiju oblasti stenoze je najčešći način koji se primenjuje pri rešavanju simptoma spinalne stenoze. Istraživanja su pokazala da operaciju kičme treba poveriti veoma iskusnim hirurzima. Ako imate bilo kakve sumnje, uvek potražite drugo mišljenje.

Primeri hiruških procedura za lečenje kičmene stenoze uključuju:

Laminektomija: Ovaj postupak uklanja zadnji deo (laminu) zahvaćenog pršljena. Laminektomija se ponekad naziva i oprecijom dekompresije, jer olakšava pritisak na nerve stvaranjem više prostora oko njih. U nekim slučajevima, taj pršljen mora biti povezan sa susednim pršljenovima metalnim vezama i koštanim graftom (spinalna fuzija) kako bi se održala jačina kičme.

Slika 3. Lumbalna laminektomija

Slika 4. Cervikalna laminektomija

Laminotomija: Ovaj postupak uklanja samo deo lamine, obično praveći rupu, dovoljno veliku za oslobađanje od pritiska na određenom mestu.

Slika 5. Laminotomija

Laminoplastika: Ovaj postupak se izvodi samo na pršljenovima vrata (cervikalna kičma). Otvara se prostor unutar kičmenog kanala stvaranjem „šarke“ na lamini. Metalna veza premošćuje prazninu u otvorenom delu kičme.

Minimalno invazivna hirurgija: Ovim pristupom, uz pomoć operacije, uklanja se kost ili lamina, na način koji smanjuje štetu na obližnjem zdravom tkivu. Ovo dovodi do manje potrebe za fuzijama.

Dok su fuzije korisni način za stabilizaciju kičme i smanjenje bolova, izbegavanjem istih možete smanjiti potencijalne rizike, kao što su post-hiruški bol, upale i bolesti u obližnjim delovima kičme. Pored smanjenja potrebe za fuzijom kičme, minimalna invazivna metoda rezultira kraćim vremenom oporavka.

U većini slučajeva, ove operacije koje „stvaraju prostor“ pomažu u smanjenju simptoma kičmene stenoze. Međutim, neki simptomi ostaju isti ili se čak i pogoršaju posle operacije. Ostali hiruški rizici uključuju infekciju, „suzu“ (ispupčenje) u membrani koja pokriva kičmenu moždinu, krvni ugrušak u veni noge i neurološko pogoršanje.

Alternativna medicina:

Integrativna medicina i alternativne terapije mogu se koristiti sa konvencionalnim tretmanima kako bi pomogle u lečenju spinalne stenoze. Primeri uključuju:

Masažu,

Kiropraktiku,

Akupunkturu.

Način života i kućno lečenje:

Idite redovno na kontrole  kod svog lekara, kako biste pratili vaše stanje. Lekar vam može predložiti da uključite nekoliko kućnih tretmana u vaš život:

Lekovi bez recepta:  Lekovi kao što su aspirin, ibuprofen, naproksen i drugi koji mogu smanjiti bolove i upale.

Primena vrućih i hladnih obloga: Neki simptomi cervikalne spinalne stenoze mogu se ublažiti primenom tople ili hladne obloge na vrat.

Održavanje normalne telesne težine: Cilj je održati normalnu-zdravu telesnu težinu. Ako ste gojazni, lekar će vam sigurno preporučiti da smanjite telesnu težinu. Gubitak viška telesne mase može smanjiti pritisak na lumbalni deo leđa, a samim tim i bol.

Vežbanje: Savijanje, istezanje i vežbe snage mogu pomoći u oporavku leđa. Posavetujte se sa fizioterapeutom koje su to sigurne vežbe koje možete raditi kod kuće.

Koristeći štap ili šetalicu: Pored obezbeđivanja stabilnosti, ova pomoćna sredstva mogu pomoći u ublažavanju bolova tako što vam omogućavaju da se savijete unapred dok hodate.